Мои проекты
"Погледајте то створење!" сикну један лабуд. "Не припада овде."
Црни лабуд се слабо осмехнуо. "Зато што бити другачији не значи бити мање вредан. А доброта није награда за добар третман. То је избор." From that day on, the white swans never drove away anyone who was different. And the black swan, once it healed, swam at the very center of the lake — not as an outcast, but as a symbol of courage and grace. And its black feathers shone like polished obsidian under the sun, more beautiful than anything the white swans had ever seen. Од тог дана, бели лабудови више никада нису отерали никога ко је другачији. А црни лабуд, када се опоравио, пливао је у самом центру језера — не као изопћеник, већ као симбол храбрости и грациозности. И његово црно перје сијало је као углачани опсидијан на сунцу, лепше од свега што су бели лабудови икада видели. Крај
"Why did you save us?" asked the eldest swan. "We were cruel to you."
The black swan said nothing. It only dipped its beak into the water and sighed. Једног јутра појавила се чудна птица. Њено перје није било бело, већ црно као ноћ без месеца. Тихо је отпливала до центра језера. Бели лабудови су стали и загледали се.